Prošlog leta, na Crnomorskom primorju.
Nesebar. Žena, deca, Mile, Maja i ja. Ekipa.
Mileta je jedan od trojice pravih, jedinih pravih drugara.
Ja sam njemu kum. Izležavamo se na plaži…(mislim ko se izležava izležava se, ja jurim decu da nisu dugo u vodi, da ih ne bace talasi, da nisu na suncu itd.)
Izležavači zahtevaju, ja trčkaram, “daj sladoled”, “daj sokić”….”eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeej, ode dete predaleko”.
Jednog lepog sunčanog dana, jebote, kako lepo rečeno ko da je priča o sred zime a ne o letovanju i moru, taman polegosmo da se pržimo pored nas se udobno smestiše tri devojke.
Lepe, koja od koje.
Ne volim inače da gledam devojke u kupaćim kostimima, nema za mene erotičnosti u tome. Volim ih, bre, kad su obučene, i tako to. Da tako zrače….a ne ovo “na izvol’te”. Zapazismo ih, Mile i ja, i naravno, “živeli kume” po pivce, Heineken, ladan ko zmiče, i kao pričamo nešto, fudbal, i tako to.
Kad, one počeše da se kikoću, onako medjusobno se domundjavajući.
Čujem ja, kaže jedna (prevešću sa ruskog)
“devojke, da ih uzmemo kao suvenire” .
Pričam ja to Miletu, i naravno, isti komentar upućujem ka njima, da čuju
“bilo bi dobro uzeti ih kao suvenire”.
I odjurismo u vodu. Prvo nas dvojica. Potom i njih tri.
E, sad bi priča dobila na težini ako bih rekao ja sam vrstan plivač, i plivam tu oko njih, glumeći ajkulu pokušavajući da se motam oko njihovih nogu. Ali ne. Neću da vas lažem. Ja ne umem da plivam…niti se je rodio taj koji će mene naučiti tom umeću.
Dakle, udjem u vodu u visinu pazuha (mojih, naravno) i povremeno se bućnem da o’ladim glavu. To je sve od mog plivanja. Ili nije. Ima još i ovo. Tutnem čepove za uši, prstima začepim nos i kao fol gnjurim. E to mi je sva uživancija kad je plivanje u pitanju.
No, da se vratim na temu. Dodju one, počnu odbojku u vodi…i “pobegne” im lopta do nas. Vratim, naravno. Pa vrati Mile, vratim ja, vrati on, vratim ja, vrati on i pljus, jedna rukom vodu po nama.
Znak da i žene treba da ulete …. i pokvare užitak.
Žene u vodu…mi napolje. Sušimo se tako na suncu…kad njih tri dolaze i iz friz torbe vade krastavce, ljušte i…nude i nama. Aj, kao nećemo, a sve gledamo naše dve drage, uvažene, mnogo poštovane supruge neće li da vide….malo kasnije nude nas parčićima lubenice. Lubenicu, iz principa, ne odbijam. Puj, malera, baš tad je morala da pogleda…i vidi. Naravno, štiti svoju teritoriju, ili svoje vlasništvo ili šta znam koga (k’o da ja ne bih umeo da se zaštitim sam) leže na peškir
“mužiću, hajde mi namaži ledja kremom”.
Bem ti sunce…i kreme…i zaštitne faktore…ko ih izmisli. I tako nekoliko dana. Devojke nas prosto jure…mi njih prosto gutamo očima…mislim, svaki sladoled potsećao nas je na neku od njih…a Boga mi, i one su se trudile da nam pojasne da i mi njih potsećamo na neko južno voće… Što su pojele banana za tih par dana, mislim da toliko Tarzan nije pojeo u celom svom životu.
Moj sin, mangup mali, sve je to usnimio. Jednog dana će majci.
“dobro, bre, mama, što ga ne pustiš…pa vidi kakve su, da sam stariji ja bih legao izmedju njih da me one mažu”
Eh, sin…tatino zlato…al džaba, ni njegova ugencija ne pomože, Mile i Maja čak su narednih dana išli na drugu plažu (da vide kako izgleda i Sunčev breg). Zbog navijanja za mene, sinčina je dobio loptu, naočare za ronjenje, peraja…ma sve što je potražio. I jednog dana, sa svojih 11 godina uleteo medju njih tri dok su igrale odbojku i priključio se igri. Ljubi ga otac. U tom silnom dokazivanju da je muškarac,uspeo je čak i da hvata one krabice i daje devojkama da se raduju…pa čak i da ugane nogu.
Nosio sam ga dva dana na ledjima….no, to i nije bitno, obzirom na to koliko je bio srećan zbog svog prvog “ljubavničkog” uspeha kako reče.
“Ćale, ti reče “devojke koje se smeju na pola puta do tvog kreveta su”, znači li to da sam mogao da (pazi ovo) kresnem sve tri Ruskinje”.
Kud da mu rušim moral, jel da? Znači, znači…opasan si ti neki mangup. Prodje letovanje….ne uzesmo suvenire…ne postasmo suveniri…
Počele pripreme za novo letovanje.
Rekoh, dajem lovu, nema problema, imate još 100 eurića pride samo od mene…ali, ja ne idem. Neka umesto mene ide tašta. (tako najlakše kupuješ sopstvenu ženu i taštino poštovanje) I ići će njih četvoro. Samo razmišljam…ko će ovog pubertetliju sprečiti da zaskoči neku koja mu ponudi osmeh. Moraću da ga pripremim, da ga naučim da razume osmehe. Da nije svaki ženski osmeh korak ka krevetu.
Eto…zato ne volim letovanje, a suvenire sakupljam, gde god krenem trudim se da nešto novo nabavim
