Re - nije nota - RE-post

Posted on januar 15th, 2008 by orpheus.
Categories: sadašnjost.

Blago nama, malo-malo pa izbori, tako da nam postovi koje posvetimo izborima nikad ne gube na aktuelnosti. Eto, iz rukava vadim jedan prošlogodišnji, tek da ispunim današnju obavezu.
A, onako iskreno, i u trendu je. Čuješ režiser radi RIMEJK, pisac radi REPRINT, političar traži REPLIKU…pa evo vam REPOST, a vi vidite šta ćete sa njim.

Treba izdržati…ali stvarno.
Sreća moja pa jaDni servis ne pratim (al’ uzeće mi pare za pretplatu sudskim putem izgleda), još samo on bi mi falio u poplavi svih TV kanala pa da mi zabiberi ovih desetak dana koliko još ima do spasenija. 
Iskreno verujem da i vi mislite slično i da ćemo stvarno biti spašeni nakon 21.1. 
Ako nikako drugačije, ono od predizbornih marketniških akcija, nedorečenih obećanja i ostalih iluzija.

 Okrenem b92 smeši mi se gospodin koji kaže

“zato što život ne može da čeka”…

a ja se zamislim jer… život stvarno ne može da čeka. Prodjem pored ogledala i pogledam sede na glavi…život stvarno ne čeka. Odem tako u grad, šetam i gledam okolo. Plakat do plakata, plakat preko plakata…silne pare potrošene…
Gledam prolazi život…oni su bili na vlasti al ne zadržaše ga, ma ne usporiše ga, bar ne ovde kod mene…i odoše mi neke godine zalud, a život stvarno neće da čeka. Baš da vidim ko će da ga zadrži. I tako ja dodjem iz grada, kliknem na pink, kad ono izleti reklama

“od nas zavisi”
I ponovo  pustim sebi film. 
Kako bre to od vas zavisi. Valjda OD NAS zavisi. Ako mi ne radimo i ne damo vama glasove…šta ima od vas da zavisi. Nije mi jasno, al ajd. Nek zavisi, samo da zajebemo nekako ovaj život koji ne može da čeka. Neka mu napravimo neku privremenu stanicu dok stignu nove generacije koje će bolje umeti od nas…i, sigurno, od vas. 
I opet odem u šetnju.Plakat do plakata, plakat preko plakata, izlozi zatvorenih prodavnica ulepljeni…silne pare potrošene…
Al’ izbori su. Neka su, nisu ni prvi ni poslednji, a za dve nedelje će i drugi krug. Što da radimo posao od jednom…
Gledam grad, gledam januar…ni januar nije kao što je nekad bio.
Amer tumači krivo je globalno zagrevanje, a kad mu kažu “ajd brate smanji malo zagrevanje i te gasove” on neće…otopiće se polovi, porašće mora, al njega boli kurac za to, jer izgleda više veruje bratu Rusu koji kaže “uslediće novo ledeno doba”…i tako šetajući dodjem kući, uključim Košavu, jedan poručuje

“vreme je da Srbiju povedu novi ljudi”.
I opet mi zada glavobolju. Stavim naočare na oči i buljim u TV. Jebi ga, tražim nove ljude. Al ne vidim. 
Ček, uzmem iz filatelije lupu, ona baš sitne stvari uveliča….stavim je ispred cvikera…mućak, ne vidim ni jednog novog. Ćale mi je lovac, dohvatim i njegov lovački dvogled, da uveličam još malo…Ne pomaže. Idem i kupim televizor sa najvećim ekranom. Možda se napravi mesta za nekog novog…Ali…isti likovi brate od kad znam za izbore. U svakoj stranki. I pitam se onda, ko su ti novi ljudi koji će da povedu Srbiju. 
Novi bi trebalo da budu novi, koji nikad nisu vodili politiku…al u Srbiji izgleda nema takvih. Ili možda ima, i misle svojom glavom.
Naravno, da bi izlečio glavobolju drmnem onako s nogu dve kleke, domaće mučenice, i u šetnju gradom.
Plakat do plakata, plakat preko plakata…silne pare potrošene.
Nadišem se malo ovog čistog vazduha jer “srećom” ni jedna fabrika ne radi pa nema dima, smoga,(s tvoga možda i ima ako se nisi prao) sumpora, i čadji, sve je u normalnim količinama (bar tako javljaju na vestima) dodjem kući, otvorim novine a sa cele strane me spiči u čelo reklama

“vredi se boriti”
I ja ponovo dobijem glavobolju. Od razmišljanja, naravno. Vredi se boriti, al protiv koga? Nikako da vidim tog neprijatelja…koliko znam, poslednji put rekoše javno na tv da smo ga pobedili. Dakle, nema više protiv koga. Možda se vredi boriti jedino protiv sebe i sebi sličnih. Ja kad bih pobedio sebe, bilo bi mi ko da je Partizan roknuo zvezdu na sred marakane sa 3-0, al to nije bilo…niti će da bude.(u medjuvremenu se desilo i to čudo Partizan roknu zvezdu sa 4-2 i to na marakani, i mogao je da da još pet komada, barem) Dakle…ni protiv sebe ne vredi. Ako Partizan dobije zvezdu, možda i promenim mišljenje. (ova rečenica izgubila je smisao, al nisam hteo da je brišem)
I odem u šetnju gradom.
Plakat do plakata, plakat preko plakata…silne pare potrošene.
Gledam narod, svi negde žure…svi nešto jure. Pitam jednog…jurim dečiji dodatak, ne radim pa mi je to preko potrebno. Pitam drugog…ne radim, jurim tržište rada mi uplatilo…trećeg..penzija stigla, čudi me, niko ne pomenu platu, ali to je verovatno zato što oni koji primaju platu rade u vreme dok šetam..i tako klaj-klaj vratim se kući, a sa avale čujem

“Srbijo, glavu gore”
Jeste, glavu gore…al kad god digneš glavu ili digneš glas Srbijo, dobiješ po nosu. Ono jeste da na kraju pobediš…al boli.
Boli i nos i dupe. Jer kad te opale po nosu ti moraš da se sagneš…i izložiš dupe pogledima gospode iz EU, MMF, SSČ (sedam svetskih čuda), MZ, i ostalih skraćenica koje jedva čekaju da te zaskoče jeftinim kreditima sa grejs periodom, i svakojakim zajebancijama, koje naravno trebaš da vratiš…nekad.
U medjuvremenu dodje žena “daj pare“…sagnem glavu i dam…guram ruku u džep koji je pocepan, pa prešiven da bi mu napravio duplo dno da sakrijem nešto…jer ova moja, kad hoće pare, opasnija brate od MMF…krio ne krio, nadje ih.
Zato, glavu dole i polako u šetnju gradom. Možda me nešto pogodi u nju, pa počne da zvoni za uzbunu…i možda Srbija digne glavu…al ne protiv sveta, nego protiv sebe i nas u njoj. I slušam sa govornice neko viče “Srbija ima snage”...iz druge ulice prolazi vozilo sa zastavom i velikim zvučnikom sa koga se čuje “Živela Srbija”…u susret mi ide dečkić, nema 2O godina, svako veče ga vidjam na vestima…ali ni on nije novi čovek. Gledam dalje, iznad kineskog tržnog centra stoji velika reklama narandžasto bojena na njoj napisano
“Imaš glas(OVNE) mogućnosti… KO je, bre, taj da me zove ovnom…s kojim pravom…e, ovaj OVAN neće da da glas…sitan je i ne čuje mu se glas u stadu, neugledan je i nema zvono oko vrata, nema jer su zvona odavno podeljena, a za manja zvonca i dalje vlada grabež, grabež pa glasniji ovnovi prikupiše gomilu zvonca koja različito zvone…i u različite boje obojena, ima plavih, crvenih, žutih, narandžastih…kako se na koju stranu se okreneš tako novo zvonce prikačiš …i onda…nama tamo neko “imaš glas(OVNE) mogućnosti. Imam…al ne dam. 
Moj glas ima da peva svoju pesmu …”tri livade, tri livade, nigde lada nema…” samo se u ovoj pesmi ne pominje jedna šljiva, već kruška. 

I onda, oko mene počne da se okreće i vrti u krug, glava puca, poturaju mi letak siguran glas, guraju olovku u ruku, pruža kalendarčić, zastavicu, vuče levo, vuče desno, vuče u centar, “bez Kralja ne valja”. 
Ivice izadji već jednom na taj centaršut, goooolll u 87. minutu, Amelija - golman dade nam gol,  ne valja ni sa Kraljem…i da mogu da se uspavam i probudim se 22.1 i odem na slavlje. Brat mi slavi rođendan. I briga me za izbore….niti će doći novi, niti ćemo prevariti život da sačeka, niti ću da dignem glavu kad žena traži pare a ja iznova param džep da iz tajne pregrade izvučem deci za užinu, niti se vredi boriti jer od mene ne zavisi…a mogli su lepo one silne pare što potrošiše da daju gladnima, bolesnima, bolnicama….tamo više trebaju nego izlozima prodavnica u koje niko ne gleda. A sve ovo samo da prestane ova glavobolja…i da Kralj jednom pošteno krene na centar šut.
************

Godinu dana kasnije, zima, leta gospodnjeg 2008. mada je i ta brojka relativna jer neki naš iz Bora priča da je u stvari 5 iljada i neka godina, ponovo ista priča, ista lica samo druge parole.

O magli neću da pričam, al svakog jutra kad se probudim i krenem na posao po ulicama magla, a umio sam se, majke mi. Zimski dan je kratak, magla se taman podigne, ono dodje noć i ponovo padne.  Što li je  magla ovih dana, i gde se dedoše guske. Nije valjda da još uvek spašavaju Rim, pored toliko toga što je za spašavanje.

Nećemo, naravno, da jurimo guske, iako je magla, ali nam ne preostaje ništa drugo moramo da nastavimo SVIM SRCEM, jer država, to nisu zidine, nego ljudi. ŽIVOT JE ZAKON, a mi samo jedan život imamo, kakav je DELA GOVORE. Zbog svih bivših, i sadašnjih dela, a ZA JAKU I STABILNU SRBIJU u budućnosti, potrebno je da još puno vode protekne rekama da bi mi koji znamo da PORODICA JE SNAGA SRBIJE, polako IZ NARODA, ZA NAROD krenemo, laganim korakom na svetog Jovana, i pomognemo da bude bolje.Zato, pošto već IMAŠ GLAS(OVNE) MOGUĆNOSTI, zaokruži po svojoj savesti…..na njihovu ne možeš da utičeš.

2 comments.