Đaci i učenici
U vreme kad smo bili Titovi Pioniri znalo se djak je da sluša, učitelj, nastavnik, profesor da predaje gradivo, i boga mi podvikne, kad treba. Mi to poštovali.
Retki su bili oni koji nisu umeli da pozdrave svog uču, nastavnika, profu, ali se i znalo da su to oni budući “problemi” koji su kasnije prerasli u…aj’ neću o njima.
To u vreme jednopartijskog sistema, jednopartijske diktature, tiranije itd.
Dolaskom demokratije u zemlju promenila su se i shvatanja prava, obaveza, poštovanja, morala.
Svega.
Samom promenom svih tih shvatanja počelo je i srozavanje sistema vrednosti, kao logičnom posledicom, pretpostavljam, složićete se.
Šta se dešava?
Malo malo pa se čuje da neko traži svoja prava, ne pitajući se da li je odradio svoje obaveze, bitno je da zna da ima prava na to i to.
Malo malo pa se na TV ili u novinama objavi kako je neki učitelj, nastavnik, profesor “seksualno uznemiravao” učenice, pa čak i učenike.
Tako stigosmo do onoga što sam, u stvari, hteo da kažem.
Skoro na vestima objaviše da su neka deca protiv profesora fizičkog podnela prijavu zbog “seksualnog uznemiravanja”.
Kažu, “dodirivao ih nepristojno”.
O, bože, a šta treba da uradi profesor kad sadašnja omladina, kilavci, ne mogu da preskoče kozlić. Naravno, pomoći će im tako što će ih pridržati, da, kukavni kilavci, ne slome vratove i da profesor posle bude kriv jer nije preduzeo mere bezbednosti.
Odmah sam se zapitao kakvo je to “pristojno dodirivanje”.
Sad on njih “sexualno uznemirava nepristojnim dodirima”, a njih mrzi da ponesu patike, šotrseve, majice, verujem da profesori čak dozvoljavaju i trenerice za časove fizičkog (vaspitanja).
Što li se zove još i vaspitanje kad smo fizički, potpisujem i počinjem prvo od sebe, nevaspitan, nije mi jasno. Da smo vaspitani, ne bi nam amerikanci prodavali muda za bubrege rešavajući problem naše fizičke nevaspitanosti samo njima znanim “uspešnim” dijetama, a po statistikama oni spadaju medju najgojaznije na svetu. Namerno ne rekoh nevaspitane.
Eh, prava, prava….ih, obaveze.
Prekjuče na vestima objaviše da je grupa učenika sa roditeljima podnela prijavu protiv profesora zbog “seksualnih insinuacija” i sličnih stvari. Kad sam pročitao ime profesora, stresao sam se od besa.
Jedina rečenica koju sam izgovorio tada glasila je “nije moguće”
Juče, na vestima direktor škole i profesor demantovaše to, uz napomenu da je prijavu podnela grupa učenika koja ima jedinice iz Hemije.
I onda mi je sve bilo jasno. Vratio sam se u 2. razred srednjeg usmerenog obrazovanja, jedini kad mi je taj profesor predavao Hemiju. Prva ocena koju sam kod njega dobio, nenaviknut na njegov sistem rada, bila je jedinica. Kec, ko vrata. Naravno, prilagodio sam se, brzo, krenuo sa peticama i imao peticu na kraju. Znam njegov način rada, kriterijum ocenjivanja i ne čudi me što u tom odeljenju ima dosta jedinica iz hemije. Čovek traži da se zna, i pri tom ne priznaje veze i vezice.
To je profesor koji je u moju školu putovao svojim kolima dvadesetak kilometara, i koji je UVEK kad bi sustigao nas djake pešake stao i povezao nas do škole. Taj profesor ima kriterijum da pre početka časa, ako osetiš da nisi spreman, možeš da kažeš “profesore, ja nisam spreman za današnji čas, učio sam to i to”, i ne odgovaraš, i ne dobiješ slabu ocenu.
Protiv takvog profesora neki dadoše sebi za pravo da napišu prijavu iz razloga što ne kapiraju an, en, in, il i slične nastavke.
Uzgred, setim se, nekad je i nama lepo objašnjavao, na primeru razliku izmedju Danijela i Danijele, za one koji nisu mogli da razumeju.
Razlika u nastavku nastaje tako što “Danijel ima brkove, a Danijela grudi”. Samo što to mozak sadašnjih klinaca, koji znaju svoja prava, ne može da shvati, a ja se pitam, moguće da je zbog starosti profesor pogrešio, možda ne ume da prati trendove u nastavi, možda je trebao da umesto grudi kaže sise, pa bi tada svima bilo jasno…jbga, i Danijel ima grudi. Ono, ako sitničarimo, ima i sise, al nisu ko Danijeline.
Naravno, da bi mi laknulo duši jutros sam prošetao do škole, iako su djaci na raspustu profesor je bio u zbornici, sa još par kolega i direktorom škole.
- dobar dan, profesore.
- o, dobar dan, kako je moj učenik?
- eto, vaš učenik je, profesore, čuo na vestima i svratio da vam kaže da imate njegovu podršku. Znam da ste u pravu, i drago mi je što sam bio vaš učenik.
Demokratija:
Dajte mi prava, obaveze svi imaju.
