Rastimo, u širinu

Madjijanje

Posted on januar 10th, 2008 by orpheus.
Categories: PisKaranja.

Rekoh danas, kroz komentar Alei da ću napisati nešto o madjijama.
Pa evo priče umesto dokaza da sam pored svega što sam radio bio i vrač, madjijaš ili kako već.
Miroslav-Miki-Mića

Miroslav je naravno iz kraja gde ima najviše Vlaha (valjda se ovako piše u padežu)
Vlaška mađija je posebno poznata, pa je tako i on bio opsednut mađijama, crvenim končićima i sličnim stvarima.
Ova priča imala je srećan završetak. Srećan po Miroslava…smešan za nas.

Maj 89.
Dodje on sa redovnog odsustva sav unezveren.
Našao je smotuljak u dvorištu, pa našao zaključan katanac pod prozorom, pa mu neko ispod auta stavio pileću nogu…i krene sa pričom kako mu to majka jedne devojke postavlja madjije  da se ne oženi tom devojkom, iako se i on njoj i ona njemu dopada. Od svega toga Miiroslav počne da bunca u snu…i ja odlučim da ga lečim, naravno, izaberem i asistenta u Matjažu, Slovencu.

Miroslav je imao krevet  izmedju mog i Matjaževog.
 Jedne večeri počne on da bunca ja od kreveta do kreveta pozovem drugove i onda  je pored njegovog kreveta usledila je molba:

- Miroslave, Miki, Mićo…ovi ovde mi prete, molim te da pomogneš. Uzmi pušku i čuvaj stražu.
Miroslav ustade i krene u hodnik po pušku.
Da se ne bi uplašili, puške su u čuvenoj JNA stajale u hodniku naravno prazne, niko nije ni mislio da će biti rata.
Dežurni u hodniku sledjen kad ga je video. Miroslav uzima pušku, o desno rame i pravac pored mog kreveta.
Ovamo se kikoćemo…valjamo od smeha….kad sledi nova komanda.
- Miki, otišli su, ostavi pušku i vrati se u krevet.
I Miroslav se vrati, na opšte iznenadjenje svih ostalih.
Sutradan Miroslav nije verovao da to on radi, već su mu komentari bili da je to pod uticajem mađija.
Lečenje sam počeo tako što sam jednog dana kad je otišao na teren stavio žuti konac ispod njegovog jastuka. Naravno kad ga je video uplašio se, a onda sam mu ja ispričao priču kako sam bio kod vračarice kako je kad me videla odbila “da mi gleda” jer mogu i sam da vidim mađije… i u vezi žutog konca složim mu priču da je on to od negde sam dovukao, da je to znak da ima neka plavuša u koju je zaljubljen…na šta je pustio takav osmeh da sam znao da je razoružan.
Priča se ponavljala iz dana u dan, uvek pre nego da legne ja sam proveravo njegov krevet ii nalazio “mađije” koje sam mu postavljao….analizirao ih navodeći ga da mi danas kaže nešto o plavuši da bi mu ja to kroz par dana ponovio…on uvek bio iznenadjen kako ja to znam itd itd. Priča je išla dotle da smo ja i Matjaž (ko bi drugi) otišli u grad, i u prodavnici, mislim da je to bila ona čuvena Lisca…kupili ženske gaćice, spakovali ih u koverat i naravno, dali našem drugaru koji je radio u vojnoj ekspediciji. Miroslav  je dobio poštu, otisak poštanskog žiga nije bio dovoljno jasan, taman koliko da se poništi markica. Uz gaćice išlo je i pisamce kako je ona razočarana što on nema hrabrosti da joj pridje, itd itd… koristeći sve ono što je on pričao.
Par dana kasnije uspeli smo da i od plavuše koja je radila u kantini u kasarni izdejstvujemo pramen kose koji smo mu poslali u drugom pismu.
Njegova mesečarenja međutim ponavljala su se iz dalje, mada sve ređe.
Obavezu da takvo ponašanje prijavimo smo uredno ispoštovali, Milan iz BGD je vodio Miroslava na VMA na psiho test i kroz mesec ili malo više stiglo je mišljenje psihologa da Miroslav treba da bude otpušten iz vojske kao trajno nesposoban za služenje vojnog roka.

Jednog jutra obukao je civilku, pozdravio zastavu i otišao kući, neću da preteram ako kažem da je sijao od sreće.
A ako vam kažem da je sutradan pozvao poručnika Ratka telefonom i rekao mu da drugarima prenese pozdrave i da je isprosio devojku, ne znam da li ćete mi verovati. Nismo ni mi, jer smo znali da poručnik voli da se zeza na isti način kao što to radimo i mi, ali….. kad je jednog dana došao vojnik sa prijavnice tražeći mene i Matjaža za posetu, a mi videli BMW sa austrijskim tablicama, sledili smo se.
Iz BMWa izašao je Miroslav a za njim i njegova Vesna.
Predstavio nam je ako se dobro sećam rečima
“Orpheuse, Matjaž, ovo je moja MUROJKA…moja noćna mora”
najpre sa smehom… a onda
“jebem li vam mamicu…hvala vam što ste mi radili sve ono, da nije bilo vas ja nikad ne bi skupio hrabrost da je pitam da se uda za mene”.

Dakle, zainteresovane dame, u krevet pored mene da vam uradim madjije.

16 comments.