Rastimo, u širinu

Dve’iljadita

Davno … davno, možda i ne tako davno, služio sam vojni rok u čuvenoj Titovoj gardi. Govorili mi:
- blago tebi, u gardu idu samo najlepši momci - i ja blistao od sreće.
Nisam ni pretpostavljao da ću tu naučiti puno pametnih stvari, na stranu priča da je celo selo samo o meni pričalo kako sam lep i odabran za gardu.
Posle puno, puno godina, setio sam se jedne pametne izreke koju sam naučio tamo.
Išla je otprilike ovako
“ko o čemu, kurva o poštenju, zastavnik o unapređenju, a vojnik o skraćenju”.
E, slušajte dobro, pardon, čitajte dobro.
Pored svih uspeha bilo je i neuspeha - doduše, ne mojom krivicom (ko je još toliko lud da prizna da je sam zajeb’o ima puno drugih koji mogu da budu okrivljeni)

Bez smeha molim - nisam valjda lud da priznam kako sam kriv sam za greške!

Beše 14. oktobar 2000. godine i trebalo je da krenemo na službeni put.
Dve kolegenice, i srećnik, tj. ja.
 
Plavuša sa telom koje je govorilo “uzmi me, ali odmah” i bila brineta, visoka bez malo ko Raza Mujanović, sa glavicom kao Penelope Kruz, a usnama ko Andjelina Džoli. Ladno sam kad god bi bacio oko na njene usne zamišljao kako obavijaju…. dobro, de, znam da znate šta sam zamišljao, zato neću da napišem, dodajte sami kako vam se svidja.

Taman da udjem u auto, pozva me moj drugar i stari kolega Toma.

- stani časkom, da ti kažem nešto. Sanju možeš da kresneš, ali je uslov da ti da trofej, ili ga uzmeš sam, a kako nikome nije…bićeš glavna faca kad se vratiš. Samo, moraš da daš dokaz, nema prazne priče.
Za vas koji ne znate…. Sanja je brineta
- Olju nemoj slučajno da si?!!?? Okrete se i ode.
E, jebem te blesavog i blentavog… zar se tako kolega i ortak šalje na put. Nemoj da je kresneš… a ne reče mi zašto.
Nedelju dana  bili smo u BGD u jednom hotelu. Imali te kurseve (nemoj neko da je pročitao kurceve - slučajno, jer sam samo ja imao to, njih dve trebalo je da ga dobiju).
Uveče smo šetali po BGD, zezali se po kafićima, ja koristio priliku da Sanju nehotice (kao) pipnem nogom…rukom, ili kad ulazi u lift ja onako kulturno levom rukom je pustao ispred sebe a desnom nežno po guzi. Jbga, nikako nije reagovala. Tad mi je puk’o film, kao kad Fuji stavljaš u Smenu 8 ili Lajku… pa sam sebe psovao u bradu rečima:
“jebem te Titova gardo, zar si ovakvog lepotana imala”.
Posle četiri dana odustao sam, ona stvarno ne da nikome, doduše, kasnije sam saznao i zašto, ali o tome ili drugi put, ili neću uopšte…njena je, mogla je da da kome hoće, odlučila je da ne da nikome osim onom bumbaru srećniku….
Jedne  večeri, vraćamo se iz grada i Olja se ponudi da dodje kod mene u sobu da gledamo neku jebenu špansku seriju. Šta ću, primim je ja u sobu, kulturno, kao pravi domaćin, sednem na stolicu, ona se najpre onako nalakti na krevet, a potom kad se opustila i leže.
Gledamo seriju i pričamo o svemu…čak i o Sexu.
Ali, mene kopka ono što Toma reče i ne pružam se. Neću vruć kesten u ruku.
Završi se serija, ode ona, ostadoh ja sam da mislim kako sam pravi drug, kako sam ispoštovao Tomine reči misleći da možda on ima nešto sa njom.
Za nesreću…7 dana kursa prodje tek tako, ja ne kresnuh ni jednu ni drugu, ma ni jednu sa strane, osta suvog kursa.
Samo suvo znanje i sertifikat, sa OOOOvolikim pečatom, u koji kad god pogledam setim se da pored dve ribe nisam kresnuo ni jednu.
Prođe par godina od tog dogadjaja, krenemo priču o ribama koje rade u firmi, naravno pomenusmo Sanju koja ode preko grane, opsovasmo debelog bumbara sa kojim je otišla,  i Olju koja ostade sa nama.
Setim se Tominih reči i pitam ga
- dobro čoveče ja je nisam kresnuo zbog tebe.
- a što zbog mene, ja nikad nisam imao ništa sa njom.
Pomenem mu ja detalj kad mi je rekao što je rekao, a on se samo nasmeja
- pa jebo te, ne bi je valjda, znaš šta se sve pričalo za nju i ono što radi ustima i na licu!!!!
- ma jebo ja tebe, a zar ti nisi čuo da može da se kresne i otpozadi,  što bi joj gledao lice!!!!!???

Smeh, pivo po pivo, i pade dogovor, ili opklada, ili šta li već…. da ko je prvi kresne dobija ručak ili večeru od onog drugog.

Nas dvojica - obojica iz Titove garde, lepi “ko upisani” (nisam rekao upišani, nemoj neko da se nasmejao ni slučajno), krenuli da je osvajamo…nagovaramo, da ne kažem, lomimo srce.
Jurnjava ujutro ko će prvi sa njom na teren, podmićujemo šefa voznog parka da da bolji auto i tako to.
Ja vozim, njoj ruku na koleno, ona prekrsti noge…ma jedndom, dva…tri…pet…ma NI JEDNOM!
Do pre par dana odbijala me je rečima“jebi se sam, pederu, kad sam ja došla da ti je dam ti si se pravio kao da nisam tu, pričao mi o Fernandu koji se razvodi sa Lolom, a sve zbog Grasijele njegove majke koja se smuvala sa Alonsom Lolinim ocem” - (kud upamti sva ta imena pitam se sve psujući sebe u bradu

decembar 31st, 2007 Dao slobodu jeziku orpheus | sadašnjost | 10 comments