Rastimo, u širinu

Bezobrazno

Posted on decembar 26th, 2007 by orpheus.
Categories: sadašnjost.

Pre nego krenem u ozbiljno pisanje, moram da vas upozorim. U ovoj priči radi se o odbrani časti. I moram da vas upozorim još na jednu stvar, ova priča je bezobrazna.

Stalno o njoj, svi kukamo kako smo časni, junaci, muškarci i slično….e, Boga mi juče mi se baš ukazala prilika da je branim…ili izgubim.
Čast, junaštvo…muškost.Krenemo tako ujutro rano kolima na teren. Obilazak nekog poljoprivrednog gazdinstva.
Ona da vidi ne javlja li se slučajno ptičji grip, da izmeri veličinu jaja i još neke zezalice… ja da vozim, ko mi kriv kad nisam učio za doktora veterine.Puno puta do sada smo se vozili…i uglavnom sam bio izvozan….a sve zbog jedne osvete jer 2000-te nisam iskoristio priliku koju mi je sama dala. Naime, tada smo bili u BGD na nekom seminaru 5 dana u hotelu Park. Jednom prilikom došla je kod mene u sobu, izvalila se na krevet i gledala TV a ja…častan i pošten pričao joj o utiscima sa seminara i “kupljenim znanjima”.
Kad se vratili sa seminara išli na teren ja joj povremeno dirnuo ruku…koleno…ali ništa. Čak mi je i rekla “dobićeš je kurac…kad sam došla kod tebe i htela sama da ti dam, ti nisi uzeo”.
I tako evo nekoliko godina. Do juče.A juče…došla ona na posao…suknja, pokratka, jakna…krenemo na teren, ja opet menjač, koleno…ruka. Ona ćuti.
Ja opet koleno…unutrašnja strana butine…ona raširi noge…vrućka butkica…ona rukom pritisnu onu polugicu i sedište pade.
Trgoh ruku.
“šta je pizdo…opet ćeš da bežiš” i podiže sedište.
E tu proradi moja čast i muškost…nazad ruku na koleno, suknja krenu naviše…ruka naviše…čarape.Jebem ti čarape. Zabih nokte u njih i povukoh. Pukoše.
“eeeeeeeeej, platićeš ih, da znaš” Pomislih u sebi…pu, jebem ti predigru.
Pazi…sve vreme vozim i kibicujem zgodan parking na auto putu.
Ovaj mučenik već uveliko gura pantalone. Hoće da izleti napolje…ne mogu da ga zadržim nikako. A i kako, kad mi jedna ruka na volanu, druga već stigla u “ofsajd” njenog toplog medjunožja.
Jebem ti život…kad se veselim da se izveselim do kraja.
Izvukoh ruku i pokidah i gaćice.
“pa neeeeeeemoj, breeeeeee, kako ću bez gaćica”.“ćuti…kupiću ti druge”Dodir srednjeg prsta na njenom zrncu graška veza joj usta.
Samo se je ugrizla za donju usnu i sklopila oči.Njena ruka bila je na mojim pantalonama. Drhteći, tražila je način da mi otkopča dugmad na farmericama. On joj je puno pomogao, bukvalno je izleteo iz pantalona,  a ja kolima uleteo na parking.
Strast koja je tinjala punih sedam godina bukvalno je iskočila iz nje. Odgurnuo sam sedište unazad što sam više mogao. Oborio ga i ispružio se.Ona se popela na mene i kao da je godinama jahala na rodeu…..gore…dole…u krug…ah…oh…
Od sokova koji su curili iz nje…i onih drugih na farmericama su ostale fleke.. Sreća te mi supruga radi drugu.
U povratku sam svratio kući da obučem druge pantalone.
Farmerice odmah ubacio u kadu, zalio vodom i na njih bacio Ariel.
Opravdanje imam. Pregled pilića.
Jebem ti nokte…grebala je kao mačka….grudi su mi kao da su me bičevali, toliko tragova noktiju je na njima. Ni njena guza nije bolje prošla, baš je evo gledam kako ne može da sedne kako valja i smejem joj se…a pitam se ako me žena pripne večeras pa vidi grudi šta da kažem. Skočila neka koka na mene dok smo ih testirali na ptičji grip…možda mi i prodje opravdanje.I nema veze što su prolazila vozila…što su kamiondžije stiskale one svoje vazdušne sirene…Jedino brinem šta ako neko prijavi službeno vozilo.
No direktor je mlad čovek, razumeće.

14 comments.