Rastimo, u širinu

Kuda idu…

Posted on decembar 17th, 2007 by orpheus.
Categories: sadašnjost.

Kuda idu ljudi kao ja…otpevao je davno još Aca Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas.
Verujem da ovu pesmu može da zapeva svako…i sa punim pravom se zapita, i uz to misli da je u pravu. 
“Ej živote ostade mi dužan svi pevaju samo ja sam tužan”
Tužan, da….jer….Hvala Bogu na prosvetljenju te sam na vreme odlučio da ne gledam Ja(D)ni servis, koji naravno ni ne plaćam, nadajući se da će Zakonom plaćanje pretplate biti regulisano na pravi način, pogotovo za one koji imaju kablovsku.
Jednostavno, ako hoćeš da gledaš to kupi karticu…ako nećeš ne moraš, i uz to ne moraš da brineš hoćeš li na sud kojim ti svakoga dana prete li prete.
Znam čoveka koji ima imovinu na pet mesta…i na svakom od njih treba da plati pretplatu, iako mu, za dva sigurno znam, stanje brojila, dakle utrošnja struje bude NULA! Zašto da plati pet puta?
E ne dam pare…neću da im platim da me lažu i uz to još prave LAPSUSE od kojih se kosa na glavi diže.Šta sam ono hteo da kažem.Pre izvesnog vremena,  kod rodjaka, naravno porodično gledanje Dnevnika u pola osam - koje tradicionalno ne propuštaju, i meni zapadne deo gledanja…i šta sam čuo?U 19.50 išao je članak o zdravstvu, uredile ga dve novinarke i ona koja čita i bukvalno izgovara sledeći text.“u urgentnom centru zaposleni NESTAJU od jutra do mraka…”Nastavak teksta koji je izgovorila ne bi ni bio bitan da nije pričala o tome kako manjka radna snaga, i kako se jedna od medicinskih sestara požalila da rade po 12 sati dnevno.Pa naravno da će raditi kad su zaposleni NESTALI!?!?
Kako neko da se javi na konkurs za radno mesto kad može da NESTANE…Nasmejah se….i poslušam izveštaj novinara po kome rudari u Srbiji prosečno imaju 200 evra plate.
Oni koji idu i po 200 metara u dubinu, i kojima su životi stalno u opasnosti. Ne, to neću da verujem, jer znam da nije u redu.
Reakcija bi izostala, verovatno bih saosećao sa tim mučenicima koji svojim radom pokreću termoelektrane, koji greju preduzeća, bolnice….da jedan moj drug inače 70to godište ne progovori kako će za par godina u penziju?!
Vojno lice, može mu se…dobija beneficirani staž.
Naravno, reagovao sam žestoko, po cenu da izgubim drugara. Po čemu njima beneficije? Po osnovu ugroženosti? Od čega i od koga su ugroženi?
A da se neko nadje pametan pa proanalizira stepen gojaznosti oficira? Verovatno nastupa od ugroženosti sedenjem u kancelarijama.
Pa onda krenem i po ostalima…
Zamisli, isti beneficirani staž imaju i baletani i rudari. Pozdravljam ja činjenicu da oni sa 55 godina ne mogu da se bave baletom…ali da oni za umetnost (koju ne želim nikako da degradiram) imaju 18 meseci za godinu kao i rudari…meni dodje malko suludo.
Meriti operske pevače i duvače stakla po beneficijama…i u trenutku mi padnu na pamet poštari.
Zar oni nisu ugrožena kategorija…peče ih sunce na 40 stepeni (sada i više) stepeni…hladi ih zima na minus 20 (nekad i više) a da ne pominjem najpre čopore pasa lutalica po ulicama (ne sme više poštar ni da se brani, jer tu su društva za zaštitu životinja pa će optužiti poštara jer je ugrozio pravo koja ima pas lutalica, pravo da grize koga stigne) potom pse čuvar kuće, koji su prvo kuće, posle psi, jer su u proseku teški koliko jedan prosečan poštar, a vlasnici ih puštaju da se slobodno šeću po dvorištu, bez da su stavili interfon da poštar pozvoni, pozove vlasnika da dodje da preuzme pismo, bez da su stavili oznaku na kapiji pazi opasan pas, bez da su stavili ono što su po zakonu obavezni da imaju poštanski sandučić na ulazu u dvorište …ugroženi su i poštari, da, ono, ne za 6 meseci godišnje…ali barem 2 meseca moglo bi da pripadne i njima.
I, pitam se, kad će jednom neko u ovoj državi da formira društvo za zaštitu čoveka????
Ili je to možda neisplativo…jer, očigledno, ima malo ljudi.Što ne pripadnu beneficije i poslastičarima, ugroženi su i oni, itekako, dovoljno je da nakon svakog kolača oližu prste i tako zarade dijabetes. Dakle, rizik postoji…Beneficije sleduju na mestima sa:
- povišene vibracije i buka
- obavljanje poslova u posebnom ambijentu
- prisutnost štetnih materija
- značajno povećan obim proizvodnje
- opasnost od požara i eksploziva
- psihofizičko ili emocionalno pražnjenje
- rad koji je ograničen godinama životaI taman se primirim crnim domaćim “vrancem” koji mi rodjak baci na sto….krene priča kako mesari traže poskupljenje mesa?S KOJIM PRAVOM, BRE?
Ma jel neko uopšte zna da kilo žive vage svinjetine košta 80, 90, 100 dinara…a kolika je cena u prodavnicama… ja ne kupujem u prodavnici, pa ne znam? Četiri, pet puta skuplje?
EJ, BRE…pa svi troškovi i porezi plus vaša zarada gospodo ne mogu da utrostruče cenu!
Ma jel neko pita seljaka zašto čuva pet svinja u oboru.
Da četiri proda i od tih para kupi hranu za onu jednu koju će čuvati za svoje potrebe…naravno dok mu EU svojim suludim zakonom ne zabrani klanje jer “nije humano”.
Ma jebi se EU sa svim svojim nenormalnim zakonima…ti ćeš meni da  zabraniš da zakoljem prase, svinjče, jagnje…da bi tamo neki mesari, zbog humanosti, umesto dranja kože sa životinja, drali kožu sa ledja jadnog naroda koji nema para da kupi kilo mesa…i to poskupelog iz razloga povećanog broja komaraca u Avganistanu koji negativno utiču na psihički život svinja.
Aj probaj i da mi zabraniš da pečem rakiju za svoje potrebe od svojih šljiva…koje je još moj deda sadio!
Nekada davno, na  Apijskom putu (via Appia) sveti Petar susreo je Isusa upitavši ga “Kuda ideš” (Quo vadis) Isus mu je odgovorio “Idem u Rim da me po drugi put razapnu na krst” (Vado Romam iterum crucifigi.
Sveti Petar koji je bežao da ga ne bi stavili na muke posramio se i vratio u Rim gde je mučen i ubrzo umro. Na mestu susreta podignuta je crkva QUO VADIS, a ovaj izraz se koristi kad hoćemo da upozorimo nekoga da ne valja put kojim je pošao.QUO VADIS?
U pičku lepu materinu.

15 comments.