Rastimo, u širinu

Šah-mat

Posted on novembar 30th, 2007 by orpheus.
Categories: PisKaranja.

Šah-Mat

Šah (od persijske reči Shah - kralj) je sportska igra na ploči za dva igrača.
Šah se igrao u Persiji još od 3. veka. Igra se na kvadratnoj ploči podeljenoj na 8 kolona i 8 redova, koja ima 64 polja naizmenično crne i bele boje.

(aj sad da mi neko kaže da svet još tada nije bio podeljen na Partizanovce i …ostale)

Svaki igrač počinje igru sa 16 figura.
Figure su: kralj, kraljica, 2 topa, 2 skakača/konja, 2 lovca, 8 pešaka/piona
Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza.

Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju.

Dakle…Englezi su iz šaha uzeli ono “Kralj je mrtav, živeo kralj”…i počeše da im se radjaju kraljice.

E, sad…ostalo mi je nerazjašnjeno tumačenje pravila koje se zove PAT.
Ko u tom slučaju bude pobednik?
Molim majstore, velemajstore ili bar  majstorske kandidate da mi razjasne ovu nedoumicu.
Prizivajući, na ovaj način, prosvetljenje u obliku razjašnjavanja šahovskih pravila sinu mi genijalna ideja.

Zašto ne promeniti pravila koja su stara hiljaduosamsto i više godina.
Nemoj da mi sad popujete kako pravila nisu promenljiva…da je sve relativno valjda je davno već potvrdio Albert Milevin Ajnštajn svojom teorijom relativnosti, relativiteta…ili čime već.

I reših da se uhvatim u koštac sa problemima.

Dakle, postoji figura koju zovu DAMA i koja je najvrednija figura, koja se čuva za kraj, koja se ne menja sa protivnikom…ja iskreno dame nešto ne volim, više mi pašu neke druge. Na primer domaćice.
U mojim pravilima odlučio sam da uvedem figuru koja će se zvati KURVA.
Ima i ona svoju vrednost, da ne kažem i ona nešto košta, jel tako?

Ova, nova, figura bila bi zamena za jednog pešaka, čisto da se broj figura ne menja.

E, sad, ta figura ima pravo kretanja u svim pravcima, baš kao i dama, pošto crno simbolizuje noć, a kurve rade noću kurvu može da skine (sa table, molim lepo) jedino crni lovac, sve ostale figure mogu da je napadaju, samo kad je na belom polju kako bi je naterali na crno gde lovac čeka i skida je…sa table.
Kurva je posebno jaka kad se nadje u sendviču izmedju dva svoja pešaka, i kurva je jedina figura koja može da dva “vezana” protivnička pešaka razdvoji. Ne da nosi. U slučaju razdvajanja kurva onog pešaka iza, koji štiti onog napred jednostavno pomera za jedno mesto nazad po dijagonali, i u sledećem potezu može da nosi onog napred, ona ili bilo koja druga figura.
Kurva je posebno jaka u igri sa konjima, da ima ruke rekao bih Kurva konje jednostavno vrti oko malog prsta. Konje nosi kad god joj se pruži prilika, i imaće pravo da protiv konja igra konjski…umalo ne rekoh kao kobila. Dakle, skačući u L.
Jedino što sam siguran je da će Kurva biti  jača figura od Dame, iz jednostavnog razloga, igrač će morati da tokom partije odluči koju će da žrtvuje zarad viših interesa.

Šahisti, Kurva ili Dama…Dama ili Kurva…za pobedu, odlučite sami.

Šah-Mat

E, još da osmislim kako će kurva da skloni protivničku damu i obori kralja….i počnem da smišljam gde ću pare koje zaradim prodajom licence za novu igru.

I nemoj neko da mi krade ideju. Kurva je samo moja.

4 comments.

Horacije

Posted on novembar 30th, 2007 by orpheus.
Categories: Izreke.

Quintus Horatius Flaccus (65-8), najveći rimski lirski pesnik

Caelum a non animum, mutant qui trans mare currunt

Samo podneblje menjaju, a ne i dušu, oni što odlaze preko mora.

Možda…. u njegovo vreme.

Voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li samo podneblje menjaju ili menjaju još nešto oni koji odu odavde.

Mislim da promene sve, najpre sebe…potom sve ostalo.
I više nikad ne budu isti.
Da li na njih utiče sredina u kojoj žive….ili prosto…novac koji, pošteno, zaradjuju s velikom mukom, pa onda žele da pokažu kako su uspeli u životu.

Nemam ništa protiv, samo, eto, volim da čujem mišljenje.

2 comments.

Ku(R)var

Posted on novembar 28th, 2007 by orpheus.
Categories: PisKaranja.

Mala smo, siromašna zemlja, pa se, logično, nameće i pitanje šta postati i kako opstati u njoj.
Palili nas i Nemci i Turci…i Bugari…i ovi novi “milosrdni andjeli”…raznorazne krize nas potresale a mi se trudili da se snadjemo, preživimo i kroz život sebe negde pronadjemo…u nekom poslu…uglavnom u politici…ili šta već.
Nikad nisam bio za politku, uglavnom sam  odabirao ovo “šta već”, i  kroz ovo što zovem život, svojski se trudio da se negde i u nečemu pronadjem.
Ne, nisam se pronašao, još uvek lutam izgubljeno ovim prostorima, a kad ću, i da li ću se pronaći mislim da ni sam Bog ne bi znao da da odgovor, da kojim slučajem postoji, i da ga neko, opet slučajno, pita umesto mene.

Meni lepo…ne bih se trudio da mu postavim takvo pitanje, a nešto i ne verujem u njega.
Elem…u svom lutanju tražio  sam se svuda, baveći se  svim i svačim ne bih li zaradio neku crkavicu.
Najčešće sam radio kao fizikalac mešajući beton i gurajući kolica, mada  sam bio i stolar, i moler, i pekar, i trgovac,  i vozač, u par navrata i ono za šta plate da ideš sa nekom od njih u restoran…. pa dokle stigneš.
Ipak, u najlepšem sećanju ostalo mi je moje nalaženje mene u kuhinji jedne kafane. Namerno ne rekoh restorana, jer restoran je previše lepa reč za ono gde sam ja radio kao roštilj majstor…i ono šta sam radio.
Tako sam dobro to radio da sam neko vreme, čak, uspeo da budem i šef kuhinje. Doduše šefovao sam samo dvema ženama, na moju sreću…ili nesreću, čak su i konobari bile “ice”, iako su se uredno odazivale na ono “dečko”.
Aha, “dečko” sve tri koje su radile bile su “ravne ko daska”, i preventivno nosile pantalone, doduše one kratke, iako mi ni dan danas nije jasno što ih zovu “vruće” kad je svaka od njih govorila “smrzla sam se ko pička”.
Na meniju je kao specijalitet kuće nudjena
Sex-i mućkalica
Baš tako je upisana, a inače je imala dobru prodju medju gostima…a posebno kuvaricama, mada su je i konobarice obožavale, jedino je kuvar muku mučio sa njenim pripremanjem.
E, ja sam, eto, odlučio da vam dam recept kako je pripremiti.
Sex-i mućkalica
Priprema muckalice pocinje ‘vatanjem za dupe odabrane kuvarice, u najgorem slučaju konobarice, odmah po početku radnog vremena.
Sve ostalo završava se na kuhinjskom stolu, i roštilju.

Bez pomenutog ‘vatanja za dupe, recept ne uspeva.
Sastojci:
meso svinjsko 200 gr.
meso telece 100 gr.
paprika sveža 2 kom.
papričica ljuta 2-3 kom.
pečurke 150 gr.
luk crni 100 gr.
luk beli po ukusu
brašno belo,
biber, so, ulje,
aleva paprika, ukoliko imate mogućnost da nabavite onu ljutu leskovacku tucanu, tim bolje.

Nacin pripremanja:
Svinjsko i telece meso iseći na
parčiće i ispeći na roštilju.
Crni, beli luk papričice i papriku dobro prodinstati na ulju,  i  u dinstanu masu povrća dodati ispečene parčiće mesa.
Kada je jelo pri kraju slobodnom rukom dodati pečurke i navedene začine po ukusu.

Dok se to krcka na šporetu kuvarica sedi na radnom stolu sa malo rasirenim nogama. Kuvar, u ovom slučaju šef kuhinje,  drzi glavu ili neki drugi organ tu izmedju njenih nogu.
Muckalica je gotova kad kuvarica ili u najgorem slučaju konobarica glasno kaze….
AAAAAAAAAAAH…. GOTOOOOOOOVAAAA SAAAAAAAAAM.

Tako…i nikako drugačije, bez da razmišljate da li će sanitarna inspekcija da prilikom uzimanja brisa pronadje salmonelu ili eserihiju coli.
Jedina bakterija koju je sanitarna inspekcija nalazila, u inspekcijske knjige upisivali su kao Chlamydia trachomatis.

I nije mi jasno otkud, kad smo redovno prali ruke.

Ah…da ne zaboravim, ostadoh dužan da pojasnim naslov posta.
Ku(R)var…naslov posta u stvari glasi KUVAR samo nemam ono malo R sa kružićem koje, valjda, znači da je tekst zaštićen i da je kopiranje, umnožavanje i eventualno javno emitovanje bez dozvole tekstopisca zloupotreba, te  povlači sankcije zbog kradje intelektualne svojine.

14 comments.

Poplave!!!!

Posted on novembar 27th, 2007 by orpheus.
Categories: sadašnjost.

Verovatno bi sve ovo, barem od mene, prošlo neprimećeno, nezapaženo ili ignorisano, kao i sve drugo da sinoć nisam imao viška slobodnog vremena, pa odlučio da odgledam Panoramu na lokalnoj televizijskoj stanici.

U nedelju, oko 18.30 počela je da pada kiša.
Padala je juče do 13.00, a nakon toga padao je sneg, i napadao nekih 5cm.

To što je zima iznenadila, može da bude opravdano. Došla je kad joj vreme nije. Iznenadi ona komunalce i putare i u sred januara, pa nikom ništa.

Tako, sinoć u 22.00 uključim TV, počne “Panorama” i krenu priča o poplavama.

Selo P u opštini B, pod vodom.
Sela M, VT, P, DS, DJ, GJ, V, poplavljena
Selo GD, K, B, u opštini V, poplavljena
Saobraćaj preko regionalnog puta od L prema L, na više mesta, zbog poplave, u prekidu.
Saobraćaj preko regionalnog puta od L prema B, na više mesta, zbog poplave, u prekidu.

Ide snimak, kamera pokazuje poplavljena dvorišta, poplavljena polja i bi mi žao onog naroda.
Setim se da je u petak i subotu jedan moj prijatelj bio jako zadovoljan pazarom na benzinskoj pumpi. Iako je prošlo optimalno vreme za setvu, ljudi se pomučili, zasejali…sada je sve to pod vodom.

I sve bi bilo u redu da je priča završena tu.
Ali nije.

Novinar je počeo razgovoro sa meštanima ugroženih sela, a meni je počelo da bubnji u glavi od besa.

Neverovatno, ali istinito, svaki od upitanih rekao je “kanali su začepljeni”      “u kanalima  se bacaju plastične flaše, pampersi”       “septičke jame se izlivaju”.

Hteo sam da psujem…hteo sam da vrištim od besa.

Pa KO JE BRE KRIV što su kanalli začepljeni?
Jesmo mi odavde dolazili da u vaše seoske kanale i potoke bacamo plastične flaše i djubre!
Pa KO JE BRE KRIV što se septičke jame izlivaju u seoske kanale i reke?
Jesmo mi odavde dolazili da ih ispuštamo?!?!

I, šta sada….hoćete pomoć od države?!
Žalosno…dobićete sigurno nešto, neko će pomoći, dati pare za sanacije…da bi ste vi mogli ponovo da te kanale punite đubretom, plastikom i ostalim smećem.
Neću da zalazim dublje u problematiku, jer znam da nema organizovanih deponija, nema centara za reciklažu…sve je to minus državi…ali, zašto da vaš minus bude minus državi.
Zato što vas mrzi da sami očistite kanale.

U vreme kad sam bio “omladina” u selu, najmanje dva puta godišnje čistili smo kanale, organizovali radne akcije čišćenja groblja od šiblja i korova. I nije bilo poplave. Sada gospodo nemate vremena od sedenja u prodavnicama i vođenja sitne i krupne politike, prepucavanja po partijskim linijama, pričanja lovačkih priča…a kanale neka čisti država.

U to vreme telefonom me pozvao i moj tast.
“slušaj, do kuće ne mogu da dodjem dva metra vode je u polju, dodji po mene”
Kuća je na brdu. Nema šanse da bude poplavljena.
Do kuće smo tast i ja sa jednim radnikom betonirali put kamenim pločama, armaturnom žicom i betonom, u dužini od oko 200 metara.
Ispod kuće nalazi se moje imanje. 2 ara pod jagodama, 3 pod kupinama, 2 pod zasadom leske.
Kroz imanje protiče bujični potok, dakle samo kad pada jaka kiša.
Celom dužinom kroz imanje tast i ja sa jednim radnikom prokopali smo potok. Traktorom dve brazde na različite strane, i lopatama izbacili na obale. Napravili kanal dubine više od metra. Očekivao sam da nikad neću biti poplavljen. Ali….
Neki seljak, je zarad metar-dva zemlje preorao potok koji protiče kroz njegovo imanje i zatvorio propust.
Poplavljeno je sve, ne samo moje već i komšija nizvodno od men, i pitanje je kad će se izvući iz vode.
Najgore….poplavljena su mi dva bunara za koje sam platio čišćenje prošlog leta, potom sam platio analizu vode i na kraju  platio dezinfekciju  žalovom vodom. Sve to da bi voda bila ispravna za spremanje hrane i kupanje. Za piće sam, i pored svega, kupovao flaširanu vodu.

I, šta sad?

Kome da se žalim? Državi…haha, pa država će biti zauzeta onima koji bacaju djubre u kanale i potoke.
Da tužim? Koga? Nisam zao, za te koji su preorali potoke najveća kazna je što im je poplavljeno tih par ukradenih metara. Više će za njima žaliti nego za celim ostalim imanjem.

E, Srbijo, Srbijo…..QUO VADIS???? 

6 comments.

Ovidije i Facetus

Posted on novembar 26th, 2007 by orpheus.
Categories: Izreke.

Ovidije, Publius Ovidius Naso (43 godina p.n.e-18 godina n.e) rimski pesnik rekao je:

Ovde sam ja varvarin, jer me ne razumeju.
Barbarus hic ego sum, quia non intellegor ulli!

Pesnik, Ovidije, prognan je iz Rima u Tome, na Crnom Moru.
Tri godine nije mogao da progovori ni sa kim, jer nije znao jezik.
Geti, stanovnici tog mesta, podsmevali su mu se, kada je govorio na latinskom jeziku.

Vremena su se promenila, ako govoriš pošteno i iskreno, ako nisi naučio da lažeš, ako poštuješ druge, ako ti data reč važi više nego potpisan ugovor, tada te ne razumeju.

I tada nisi varvarin, tada si obično budala.

Svim silama se trudim da to i ostanem. Lepo mi ovako budalastom, niko me ne uzima zdravo za gotovo.

Nadam se da i od vas mogu da budem svrstan u taj koš, pošto mi društvo u njemu prija.

FACETUS…još jedan od rimskih, šta li već izjavio je:

Beži od dima, kuće koja prokišnjava i od nevaljale žene,jer ovo troje obično škodi.

A fumo, stillante domo, nequam muliere, te remove; tria namque solent haec saepe nocere.

Pitam se zašto?
Zašto da bežim od nevaljale žene????

Zar mi muškarci nismo uvek glasali za nevaljale?
On, Rimljanin,  od onih koji su izmislili nevaljalo ponašanje….dao je savet koji ne bih da prihvatim, makar pogrešio.

U inat njemu, zapevaću pesmu Željka Samardžića

“dajte jednu lošu, kojoj radi mašta
 da mi igra oko stola, kupiću joj svašta
 dajte jednu vrelu, da me greje dahom
 kao boga da me gleda dok je kitim zlatom”

Dajte…makar bila nevaljala.

Eh, moj Facetuse…bolje da si se držao onih svojih pametnih misli, nego što si se trudio da ubediš ljude u nešto u šta ni sam nisi verovao.

4 comments.

susret

Posted on novembar 23rd, 2007 by orpheus.
Categories: PisKaranja.

Sreli smo se u gradu, sudbinski ili slučajno, na istom onom mestu gde smo se rastali. Pružila si ruku da se pozdravimo. Pogled mi se zaustavio na dijamantu koji je sijao sa tvog prstena.
Dobila si ga od njega…matorog, ćelavog i jako jako bogatog.

Kao i svaka sponzoruša otišla si iz tebi znanih razloga, iako si znala da ćeš odlaskom iz mog života zauvek da mi slomiš  krila.
Sedeli smo neko vreme u kafiću, i pričali.
U stvari, ti si pričala, moje reči bile su samo šapat duše koja još uvek pati za tobom.
Na rastanku, nakon popijene kafe usledio je nežan poljubac u obraz. Dovoljan da osetim tvoj dah i zadrhtim, baš kao i nakon prvog poljupca.
Ti si otišla na jednu stranu, ja na drugu, miris tvoje kose pratio me je dok sam besciljno lutao gradom.

9 comments.

Naručeno

Posted on novembar 22nd, 2007 by orpheus.
Categories: PisKaranja.

Pad,
 sunce,
grad,
heftalica,
crvena košulja,
betoven,
nervni slom,
zatvor.

Ovo je mali grad, svako svakoga poznaje i svi su znali za našu ljubav.
Pričalo se gradom da će uskoro svadba, da od nas nema srećnijeg para.
Jednu stvar nisu znali. Nisu znali da  postoji još neko koga volim.
Jedina tema koju u razgovoru baš nikad nismo dotakli.
Ta tema, da druga, u stvari prva ljubav bila je, ispostavilo se prvi pad naše ljubavi. Tog dana sunce je sijalo prosto mameći  napolje. Htela si u šetnju, a ja da na TV gledam  utakmicu.
- “Ma kakva šetnja, izvoli sa mnom da odgledamo  utakmicu, igra Partizan, još se nije desilo da propustim. Šetaćemo večeras, izaći ćemo na večeru u restoran da proslavimo novu pobedu. Život bez Partizana za mene je gori nego zatvor” 

Potekle su ti suze.
Heftalica koju si držala u ruci poletela je ka meni oborivši već pripremljenu flašu Weiferta. Prišla si, i iz zida izvukla kabl.
U mojoj glavi zabubnjala je Betovenova sudbinska simfonija TANANANA, TANANANA…Pokušao sam da uključim TV.
Zbog nasilnog prekida napajanja pregoreo je transformator. Nije radio. Nisam mogao da shvatim da tu jako bitnu utakmicu neću gledati.
Bio sam na granici nervnog sloma, ipak smogao sam snage da oprostim. Otići ćemo u šetnju, u kupovnu.  Puno je prodavnica usput, videću bar delove utakmice.
I sve bi bilo u redu da nisi svratila u taj jebeni butik.
I što ti je trebalo da kupuješ garderobu kad si već imala pun šifonjer.
I što ti je trebalo da, kad si već kupila sebi, tražiš i za mene.
I što ti je trebalo da baš tog dana odlučiš da će meni najbolje stajati jebena crvena košulja sa belim prugicama.
Okrenuo sam se i zalupio vrata butika. Jebite se i ti i crvena zvezda i crvene košulje sa belim štraftama. Partizan je moja ljubav. Jedina prava. Jedina koju nikad nisam izdao i prevario.
Ovo je mali grad, svako svakoga zna…i svi znaju da ja u stvari volim SAMO PARTIZAN.

Na nekom od blogova svojevremeno igrali smo igrice gde ti neko zada nekoliko reči a ti si dužan da napiše priču koristeći ih.
Napisao sam  ovo, pa rekoh, podeliću sa vama.

Ako volite da se igrate, igrajte se, neka reči koje sam ja koristio budu reči za priče koje ćete vi napisati.

9 comments.

Note

Posted on novembar 21st, 2007 by orpheus.
Categories: Poezija.

gitaru držim u ruci
dušu pesmi da dam
dok prsti miluju žice
pred očima tvoje je lice
tvoj slatki osmeh,
i usne tople i medne
dok prsti miluju žice
sećam se ljubavi jedne
svaka me nota FA
potseti na tvoj glas
sa svakom notom LA
setim se tvog imena
sa svakom notom  RE
setim se tvojih reči
“Zajedno MI smo mogli”….
a samo ti SI kriva
što nismo stigli  DO kraja 
gitaru držim u ruci
dušu pesmi da dam
prsti miluju žice
nežno ko tvoju kosu
a svaku pesmu počnem
uvek od note GE
jer samo nota SOL
ide uz  reč bol
što moje pesme prati.

4 comments.

Makijaveli

Posted on novembar 19th, 2007 by orpheus.
Categories: PisKaranja.

Makijaveli je davne 1513. godine svetu podario jednu mudru izreku. Koliko mudru, svako tumači na svoj način, neki je hvale, neki osporavaju, a ona tu, živi sa nama toliko vekova.

“Cilj opravdava sredstvo”

Cilj  opravdava sredstvo, sve dok postoji nešto što opravdava cilj.
Da li želja za nečim može da bude opravdan cilj, tako da i sredstvo bude opravdano?

Jedna pričica…istinita, od pre mesec i nešto malo više dana.

Kukavica